Adresa
21000 Novi Sad, Srbija
„Žene u ovom periodu života pomisle – sve je izgubljeno, opraštam se od mladalačke lepote i više ne računam na to da ću u životu imati neko zadovoljstvo i slično. Prva stvar je da ne odustanu od toga da mogu nešto da učine. To je prva stvar koju uvek kažem.“ Ovim rečima je dr Maja Rueger, lekarka i psihoterapeutkinja poznata po svom radu sa ženama u perimenopauzi i menopauzi, odgovorila na naše pitanje – zašto se mnogima učini da je početak perimenopauze istovremeno i kraj svega poznatog.
Telo se menja, samopouzdanje opada - da li postajemo negativne?
Promene tek počinju da se osećaju…
Početak perimenopauze za neke žene znači i promenu pogleda na sebe i tu – u negativnom pravcu. Telo počinje da se menja, samopouzdanje pada, a misli odu u pravcu – gotovo je, više ništa nije isto.
Period kada nastupa perimenopauza, odnosno, odraslo srednje doba, uopšte nije period koji je kraj, naglašava naša sagovornica.
"Mi se možda opraštamo od reproduktivnog perioda i od svog potencijala da budemo majke, ali to je period koji nam nudi mnogo drugih mogućnosti da se iskažemo i da prosto budemo zadovoljne u životu."
Srednje doba je period generativnosti, objašnjava ona i iznosi stav da je to period kada možemo puno da damo i društvu i svojoj porodici i možemo da učinimo nešto za sebe što do sada nismo.
— To je period integracije svega onoga što je možda bilo neprihvatljivo, svega onoga čega smo se mi odricale zarad drugih. Period srednjih godina je otprilike ova situacija: sada sam posvećena sebi i sada mogu da radim nešto što je samo za mene. Tako da, definitivno, period srednjih godina, perimenopauza, ulazak u perimenopauzu nije kraj, nije završetak našeg ispunjenog života – ističe dr Maja Rueger, koju možete pronaći i na njenom vebsajtu www.majarueger.com.
Promene u perimenopauzi i anksioznost
Anksioznost u perimenopauzi je česta i nema jedan uzrok, naglašava dr maja Rueger.
Važno je da žene razumeju da anksioznost ne „pada s neba” i da ne postoji univerzalni način kako je se rešiti.
Mnoge žene je doživljavaju kao da gube razum, da su odjednom postale slabe, da su preplavljene brigama, ili je opisuju kao bezvoljnost, loše raspoloženje, nezainteresovanost…
— Perimenopauza je period u kome se istovremeno dešava više tranzicija: na biološkom (telesnom), emotivno-kognitivnom planu, u socijalnoj sferi – naglašava ona.
Pad estrogena, crevni mikrobiom i raspoloženje
Telesne promene su povezane sa normalnim procesom starenja.
Stare naši jajnici, dolazi do hormonskih oscilacija i pada lučenja estrogena. Ali ne samo to. Na naše raspoloženje utiče i zdravlje digestivnog sistema i crevne flore, ističe dr Maja Rueger.
— Kad u razgovorima koje vodim sa ženama u perimenopauzi koje se žale na anksioznost i depresiju, govorim o tome da uzrok jednim delom može ležati u crevima, uglavnom naiđem na nevericu. Mnogoborojna istraživanja pokazuju da je veza između digestivnog sistema i mozga dvosmerna i veoma važna. Oko 90% serotonina- neurotransmitera direktno odgovornog za raspoloženje – ne nastaje u mozgu, već u crevima — navodi naša sagovornica.
"Pad estrogena koji prati perimenopauzu direktno menja sastav crevnog mikrobioma, što dalje utiče na produkciju serotonina, kvalitet sna i odgovor na stres. To znači da ishrana, probiotici, vlakna i smanjenje upalnih procesa u crevima, nisu samo načini rešavanja nelagode u digestivnom traktu, već od daleko šireg značaja."
Perimenopauza i porodica
Istovremeno sa biološkim, dešavaju se životne promene.
Deca odlaze od kuće ili su prinuđena da ostanu, roditelji stare i potrebna im je pomoć, partnerski odnosi se menjaju, a brakovi koji su godinama do tada bili konfliktni i nevitalni, postaju još veći izvor frustracije, ističe naša sagovornica.
I profesionalne uloge se menjaju. Neke žene su na vrhuncu karijere, a neke polako postaju manje efikasne na poslu zbog pada koncentracije, nesanice, valunga i noćnog znojenja.
— Više puta sam u razgovoru čula da „sad više nemam vremena da ostvarim svoje ambicije, kasno je“. Ideja o napuštaju svojih snova o porodici, vezi, karijeri – mnogim ženama izgleda kao konačno priznanje neuspeha. Ova naizgled neprimetna dešavanja i prelazi, mogu biti razlog nezadovoljstva koje žene i ne dovode u vezu sa svojom anksioznošću.
Uz sve to, osećamo da se telesna snaga smanjuje, da nam je potreban sve duži oporavak posle bilo kakve aktivnosti. Neke žene, suočavajući se sa sopstvenim i starenjem svojih roditelja, po prvi put počinju da razmišljaju o prolaznosti života – kaže dr Maja Rueger.
Nešto mi se dešava - više nisam ista
„Nešto mi se dešava. Ništa konkretno, ali mi je teško, kao da više nisam ista. Nemam oslonac, osećam se uzdrmano…” Ovo su rečenice kojima žene često izražavaju svoja osećanja, kaže naša sagovornica.
— Te rečenice puno govore. Ponašanje u tim situacijama je vrlo individualno. Nekim ženama to stvara dodatnu poteškoću jer se rađa i osećaj krivice jer ’nisu dovoljno dobre supruge ili majke’ a neke kažu ’e sad ću da radim ono što sam oduvek htela’ – kaže dr Maja Rueger.
Taj osećaj uzdrmanosti, dolazi i iz straha od gubitka poznate sebe, ističe ona, dodajući da je Jung govorio da je srednje doba „podne života“ – trenutak kada prethodni identitet više ne funkcioniše na isti način, a novi tek treba da se kreira.
Iz psihoanalitičke perspektive, navodi dalje, žena tada može imati osećaj da se prekinuo kontinuitet između onoga ko je bila i onoga ko postaje.
Telo koje je nekada bilo poznato i predvidivo postaje drugačije. Ranija slika sebe – povezana sa vitalnošću, mladalačkim izgledom ili ulogama koje smo imale – često postaje idealizovana i predmet žalovanja.
— Zato anksioznost žena u srednjim godinama nije „samo strepnja“. Često je to unutrašnja reakcija na neizvesnost, na mogućnost bespomoćnosti, zavisnosti od drugih. Na osećaj da smo izgubile nešto vredno ili nikad nismo ostvarile svoje snove – zaključuje dr Maja Rueger.
Tekst: Redakcija
Naslovna fotografija: Canva
